113. dan: Milja 1605 – Buckhorn spring (1632): Dan bez bolova…..ne postoji :)

Jako sam teško ustao. Nagomilao mi se umor od lošeg spavanja. K tome, glavobolja. Krenuli smo u 6:10 i polako grabili milje. Strategija je ista: 10 + 10 + barem 5.

Jeffu su u Etni Dirty B i Tobias u ruksak stavili sapunicu za napuhavanje balona. Jeff je veselo rekao: Kad ti život da limune napravi limunadu 🙂 Kasnije je toga dana sapunicu poklonio djeci na kampiranju i postao heroj 🙂

Uslijedilo je puno uspona. tek u 10:45 dolazim na milju 10. Tu sam stao doručkovati, a Jeff je stigao nekih pola sata kasnije. Pogledavši mapu dogovorili smo se da je sljedeća točka jezero Paradise. Plan je bio da se tamo malo operemo. Udaljeno je 12 milja. Hodanja je bila naporna i bilo je poprilično vruće, ali izuzetno lijepo.

Na jezero sam stigao oko 16:40. Muljevito je i plitko. Nema pranja. Samo sam isplahnuo noge i čarape. Skuhao si ručak i susreo dva starija hikera. Čestitaju mi na tome koliko sam dogurao i žele mi sreću. 18 je sati, a Jeffa nema. Nastavljam dalje, doći će.

Uslijedio je pakleni uspon i visoke stepenice u stijenama. Ipak, išlo je prilično dobro s obzirom na kraj dana. Noge su malo boljele, ali tetive ne – što je najbitnije. Ipak, da ne bi bilo predobro pobrinuo se hemeroid. Oni su, naime, hikerska svakodnevica o kojoj svi pristaju uz zakon šutnje 🙂 Planirate li dugu hodnju, pripremite se na ovo zlo!

Ovakvi prizori su uvijek skriveni nekoliko desetaka milja od civilizacije. Naišavši na ovaj prizor ukamenio sam se, šutke sam promatrao jer znao sam kolika je vjerojatnost da se nađem baš ovdje u ovom trenutku. Za mene su ovo bila vrata – vrata u novi život koji se predamnom otvarao protiv moje volje. Na meni je samo bilo da ga prihvatim…

U 20:10 sa, došao u kamp. Tu sam zatekao Washington guys-e. Pričali smo i družili se. Zapanjeni su brzinom Jeffa i mene 🙂 U 21 je došao i Jeff.

Zalazak sunca je bio spektakularan, ali fotoaparat rijetko to može zorno prikazati.

Kamp je njuškala i srna. Bila je prilično neustrašiva i radoznala. To nije bilo dobro, iako bi se na prvu moglo pomisliti da je baš lijepo što je tu. Naime, srne vole lizati sol, što često prakticiraju ližući ljudski urin. Naša oprema, osobito ruksaci su prepuni soli od znoja i noćno lizanje i možebitno progrizanje opreme bi, osim uništavanja mog sna, moglo prouzročiti i materijalnu štetu. Ipak, nije nas gnjavila po noći 🙂