CLDT dan 84: Kilometar 1760 – Knin (1800): vatroanđeli

Noć pod Popovim mudima je bila jako vlažna. Rosa je smočila sve što sam imao. Nisam se tome nadao.

Oko 9 sam stao posušiti stvari jer sam znao ako to prolongiram neću ih nikako posušiti, a to nije dobro. Razbacao sam stvari po livadi, zašio si čarape, dobro se najeo, a onda i krenuo dalje. Uzeše mi ta pauza dobrih sat vremena, a to je za mene puno. Anksiozan sam kada moram dugo pauzirati. Valjalo je povući danas do Knina oko 40 km, a ta udaljenost ne trpi pauze.

Morao sam hodati i po cesti, bilo je neizbježno, a u jednom sam trenutku naišao i na dead end. Vraćanje mi je oduzelo novih sat vremena.

S ceste sam u jednom trenu sišao na makadamsku cestu, stari put što vijuda uz Zrmanju, poviše nje. Tu je upeklo ko u rerni. Postaše mi mučno, a malaksalost me dobro prodrmala. Dugo sam tako hodao bez mogućnosti odmora u hladu.

Nakon dobrih sat i pol prženja dosegao sam most na Zrmanji, te se spustio obnoviti vodu…zapravo toplu zamijeniti s hladnom. Bijahu tu i kupači s hladnom gajbom pive. Pomislio sam da bi me mogli ponuditi, ali nisu 🙂

Nešto kasnije ponovno sam bio na cesti, a potom skrenuo na makadam koji me vodio u smjeru Knina. U daljini se ukazivala Dinara. Bijaše ogromna i već sam zamišljao sutrašnji uspon na nju.

Silazak u Knin je uobičajen – po asfaltiranoj serpentini. Dosta zamorno, ali očekivano.

U 18 sati sam ušao u grad. Nazvao Igora koji je već bio kod vatrogasaca. Srdačno su me dočekali, te ponudili srnećim gulašom. Bolje ne može. Napravili smo i marker 1800 za dugo sjećanje 🙂 Oprah se, a potom krenusmo u grad na piće.

U 21 sat je došao i Matt iz Šibenika pa se druženje nastavilo u prostorima vatrogasaca do dugo u noć.

Vatrogasci pomažu, to je definitivni zaključak s mojeg putovanja.