Lokacija: Grand Canyon, dan 7.: Kratki dan u oazi

Podržite kampanju, KUPITE DOKUMENTARNI FILM! Hvala :)

Ustao sam se u 4:25 tjeran nuždom. Kada je mrak onda to nije lako obaviti. No, uspio sam. Po povratku u šator nisam više spavao, pisao sam blog. Iako smo se oboje rano ustali nismo žurili. Pao je dogovor da danas idemo do Cottonwood creeka jer nam je Joern rekao da je potok dobroga toka. Joern je otišao na Horseshoe Mesu, a potom van, na rub kanjona – na Grandview point. Pozdravismo se, a mi smo po njegovu odlasku još odugovlačili s polaskom.

Krenuli smo oko 7. Rano smo shvatili da vrućine neće biti kao što nas je pržila dva dana ranije. Tonto trail je i na ovoj dionici bio niveliran pa smo uživali u jutarnjoj hodnji.

Nestalo mi je mjesta za snimanje na memorijskoj kartici pa sam išao potražiti drugu. No, na moje razočarenje kartica nije bila među elektronikom. Sve sam prekopao, ali kartici ni traga. Obrisao sam neke nepotrebne videe i zadobio još bijedne 4 minute, ali druge nije bilo. Željko me čekao malo dalje pa sam mu se požalio. “Možda je u novčaniku.”, reče Željko. Pogledah, kad ono zaista 🙂

Kratke 4 milje smo prehodali već do 10:30. Došli smo na Cottonwood creek odmorni, ali gladni pa smo odmah prionuli. Potok je bio divan, s nekoliko vodopada od kojih je jedan bio kao stvoren za tuširanje.

Cijeli smo dan guštali odmarajući se, snimajući i razgovarajući. Bio je to odmor za sutrašnji dan kada ćemo se izvlačiti iz kanjona. Punih 700 m strmine u ciglih 7 km. Nadamo se kvalitetnom trailu.

Pred povlačenje u šatore pojavio se renđer Matt. I dalje patrolira parkom pa smo porazgovarali i naslušali se renđerskih zanimljivosti. Odlučio je kampirati blizu nas.

Već u 20 sati smo bili u šatorima čekajući zadnji dan u utrobi zemlje.